Собрано из «један (jedan) на (na) десет» (deset) — один сверх десяти, и это видно в слове. Существительное после него, как и после «пет» (pet), стоит в родительном множественного: «једанаест (jedanaest) динара» (dinara)
Дюжина — «туце» (tuce), но на рынке считают просто. Особая форма «два (dva) динара» (dinara) кончилась на четвёрке: тут уже родительный множественного — «дванаест (dvanaest) јаја» (jaja)
Четверть часа — «четврт сата» (sata), но время назовут числом: «петнаест (petnaest) минута» (minuta). «Минута» (minuta) здесь в форме «чего» множественного числа, а не в единственном
От «седам» (sedam) целиком, без потерь. «Људи» (ljudi) после него — родительный множественного от «човек» (čovek), и это же слово подставляют вместо «човека» (čoveka) при счёте от пяти
Дословно «два (dva) десять». С единицами раздельно и без союза, и форма слова считается по последней цифре: «двадесет (dvadeset) један (jedan) динар» (dinar), но «двадесет (dvadeset) пет (pet) динара» (dinara)
От «три» (tri) плюс «десет» (deset), и дальше по тому же образцу до девяноста. После десятков — родительный множественного: «тридесет (trideset) година» (godina)
Полный омоним «стола» (stola): «сто» (sto) — и сотня, и стол. Разводит их склонение: у стола есть «стола (stola), столу» (stolu), а число не меняется вовсе. Двести и триста слитно — «двеста» (dvesta), «триста» (trista)
Существительное женского рода, а не только число, и в счёте ведёт себя как существительное: «једна (Jedna) хиљада» (hiljada), «две (dve) хиљаде» (hiljade), «пет (pet) хиљада» (hiljada). Дальше идёт ещё один родительный — «пет (pet) хиљада (hiljada) динара» (dinara)
Порядковые в сербском — прилагательные и согласуются по роду: «први (prvi) дан» (dan), «прва (prva) недеља» (nedelja), «прво (prvo) место» (mesto). И склоняются они полностью, как прилагательные
Само не меняется, но требует после себя родительного множественного: «колико (koliko) људи» (ljudi), «колико (koliko) пара». Есть и настоящее прилагательное «колики» — «какой величины», и путать их нельзя. О цене — «колико кошта» (koliko košta), сколько стоит
Беглое «а» (a) держится только в этой форме: проценат, но «два (dva) процента», «пет (pet) процената» (procenata). В объявлениях чаще пишут «одсто» — то же самое
Согласуется как прилагательное: «сваки дан» (svaki dan), «свака (Svaka) недеља» (nedelja), «свако (Svako) јутро» (jutro). После него всегда единственное число
В хорватском это «тко», в сербском «т» отпало. Склоняется: кога (кого), коме (кому). Множественного у вопроса нет — «ко (ko) долази (dolazi)?» спрашивают и об одном, и о десятерых
Срослось из «за (za) што» (što) — «за (za) что». Ответ начинают с «зато што» (zato što): «Зашто (zašto) касниш? Зато што (zato što) нема (Nema) аутобуса» (autobusa). Одно слово «зато» (zato) без «што» (što) значит уже «поэтому»
Дословно «к чему» (čemu): спрашивает о цели, тогда как «зашто» (zašto) — о причине. В живой речи цель чаще спрашивают тем же «зашто» (zašto), а «чему» (čemu) звучит короче и резче — им начинают возражение, а не разговор
Отрицание обязательно двойное, как в русском: «нико (niko) не (ne) зна» (zna). Без «не» (ne) фраза неверна. В косвенных падежах предлог встаёт внутрь слова: не «од (od) никога», а «ни (ni) од (od) кога»
И «что-то», и «что-нибудь»: этой разницы сербский не делает. Перед числом или сравнением значит «около», «чуть»: «нешто (nešto) мање» (manje) — немного меньше
Мужской и средний род — «оба» (oba), женский — «обе» (obe): оба брата, но обе сестре. О мужчине и женщине вместе говорят «обоје». Существительное после него стоит в той же форме, что после «два» (dva)
Белградская норма «видети» (videti), в Боснии и Черногории — «видјети». Настоящее время: видим, видиш, види. «Видимо се» (vidimo se) — увидимся — это оно же
Одно слово и на «нести», и на «носить одежду»: «носим (Nosim) торбу» (torbu) и «носим (Nosim) капут» (kaput). Отнести туда — «однети», принести сюда — «донети» (doneti)
Про один раз: поставил и всё. Повторяющееся действие — «стављати»: «стављам тањире (tanjire) на (na) сто» (sto). Повелительное «стави» (Stavi), вежливое «ставите» (Stavite)
О том, что распадается на куски: «ломити (lomiti) хлеб» (hleb), «ломити (lomiti) грану» (granu). Доломать до конца — «сломити», «поломити». А техника не ломается, а «квари се» (se) — отсюда «покварен» (pokvaren), сломанный
Один корень с русским «городить» и «ограда» (ograda), а не с «градом» (gradom)-осадками. Построенное здание — «зграда» (zgrada), стройка — «градилиште» (gradilište)
После него родительный: множественного у исчисляемых («много (mnogo) људи» (ljudi)), единственного у вещественных («много (mnogo) новца» (novca)). Оно же работает как «очень»: «много (mnogo) хвала» (hvala), «много (mnogo) ми (mi) је (je) драго» (Drago)
И «мало» (malo), и «немного» без упрёка: «мало (malo) соли» (soli) — чуть соли. Форма «чего» во множественном после него такая же, как после «много» (mnogo). Не путать со средним родом прилагательного «мали» (mali) — «мало (malo) дете» (dete) значит «маленький ребёнок»
Женский род «мека» (meka), средний «меко». Равноправно и «мекан» — «мекан кревет» (krevet). О человеке тоже говорят «мек» (mek): покладистый, уступчивый
Женский род «дубока» (duboka), средний «дубоко» (duboko). Глубина — «дубина» (dubina). Форма среднего рода работает и как наречие: «дише (diše) дубоко» (duboko)
Спрашивает о направлении. В живой речи то же самое спрашивают и через «где» (gde) — «где (gde) идеш (ideš)?», — так что «куда» (kuda) слышно реже, чем ожидаешь. Откуда — «одакле» (odakle)
Пишется и значит ровно то же, что русское «нигде» (nigde). Отрицание при нём двойное: «нигде (nigde) га (ga) нема» (Nema). Белградская норма «нигде» (nigde), в Боснии и Черногории — «нигдје»
Употребление: «упасти у (u) неприлику» (nepriliku) — попасть в неприятность, «извући се (se) из (iz) неприлике». Пара обманчива: «прилика» (prilika) без «не» (ne) значит не «приятность», а удобный случай
Употребление: «из (iz) ког разлога (razloga)?», «нема (Nema) разлога (razloga) за (za) бригу» (brigu), «без (bez) разлога» (razloga). Развилка со вторым словом: «разлог» (razlog) — причина поступка, «узрок» — причина явления («узрок пожара» (požara))
Употребление: «као резултат (kao rezultat) тога» (toga) — в результате этого, «резултати испита». То же слово про счёт в матче: «резултат (rezultat) је (je) два-један»
Ловушка, которая переворачивает предложение: «зато» (zato) само по себе значит поэтому, а «зато што» (zato što) — потому что. Русское «зато» (zato) собирается из двух слов — «али зато» (ali zato)
Стоит перед придаточным и запятой сам не отделяется, но запятая нужна перед ним: «Не (ne) идем (idem), зато што (zato što) пада (Pada) киша» (kiša). Книжный синоним одним словом — «јер» (jer)
Употребление: «постићи (postići) циљ» (cilj) — достичь цели, «с (s) циљем да (da)…» — с целью. Ещё «циљ» (cilj) — финиш в забеге. Цель как назначение — «сврха»
Употребление: «нема (Nema) смисла» (smisla) — нет смысла, «у (u) том (tom) смислу» — в этом смысле, «смисао (smisao) живота» (života). Ловушка: «мисао» (misao) без «с» (s) значит мысль и женского рода
Всё решает употребление: «пропустити прилику» (priliku) — упустить возможность, «имати (imati) прилику (priliku) да (da)…», «искористити прилику» (priliku). «Прилика» (prilika) — это шанс, удобный случай; возможность как способность будет «могућност»: «постоји (postoji) могућност да (da)…». А «неприлика» (neprilika) — не отрицание этого слова, а неприятность
Употребление: «могуће (moguće) је (je) да (da) касни» (kasni), «тојесасвиммогуће» (To je sasvim moguće). Хеджирующее «возможно» в начале фразы звучит скорее как «можда» (možda): «Можда (možda) ће (će) падати (padati) киша» (kiša)
Употребление: «нема (Nema) потребе» (potrebe) — не надо, не стоит; «по (po) потреби» — по необходимости; «осећам (osećam) потребу да (da)…». Отсюда же «требати» (trebati) — быть нужным
Будущее от «морати», пишется слитно: «мораћу (moraću) да (da) идем» (idem). Ловушка отрицания: «нећу (neću) морати» значит «мне не (ne) придётся», а не «я откажусь»
Употребление: «забрањено (zabranjeno) пушење» (pušenje), «забрањен (zabranjen) улаз» (Ulaz) — слово согласуется с тем, что запрещено. Самая частая табличка в стране
Употребление: «немам (nemam) избора» (izbora) — у меня нет выбора, «на (na) избор» (izbor) — на выбор. Ловушка числа: множественное «избори» (izbori) значит выборы в государстве, а не «несколько выборов»
Употребление: «постоје (Postoje) две (dve) варијанте» (varijante), «нема (Nema) друге (druge) варијанте» (varijante). Наравне ходит «опција»; слово «вариант» в смысле «один из (iz) путей» — именно «варијанта» (varijanta)
Управление переключает смысл: «сумњам (Sumnjam) да (da) ће (će) доћи» (doći) — сомневаюсь, что придёт; «сумњам (Sumnjam) у (u) њега» (njega) — подозреваю его. Предлог «у» (u) превращает сомнение в подозрение
Стоит в начале, дальше личная форма глагола: «Тешко да (teško da) ће (će) стићи» (stići). Дословно «трудно, что» — так сербский выражает «вряд ли» (li). Неопределённой формы после него не бывает
Употребление: «ваљда (valjda) ће (će) бити (biti) добро» (dobro) — это надежда с оттенком «хорошо бы». Нейтральное «наверное» без надежды — «вероватно»: «вероватно је (je) код (kod) куће» (kuće)
Ловушка пары: «сигурно» (sigurno) — точно в смысле уверенности («сигурно (sigurno) долази» (dolazi)), а «тачно» (tačno) — точно в смысле верно и ровно («тачно (tačno) у (u) пет» (pet), «то (to) је (je) тачно» (tačno))
Безличный оборот с дательным, и дательный меняется по лицу: «чини ми се» (čini mi se), «чини (Čini) му (mu) се» (se), «чини (Čini) нам (nam) се» (se). Дальше всегда «да» (da) и личная форма глагола
Вводит поправку к сказанному, стоит в начале с запятой или внутри фразы: «У ствари (u stvari), нисам сигуран» (nisam siguran). Пишется в два слова, синоним — «заправо»
Женщина скажет «нисам (nisam) сигурна» — прилагательное согласуется с говорящим, а не с предметом. Самый вежливый способ не согласиться, не начиная спора
Употребление: «из (iz) искуства (iskustva) знам» (znam), «имам (Imam) искуства (iskustva) са (sa) тим» (tim) — после «имати» (imati) родительный. Научный опыт-эксперимент называется «оглед», а не «искуство» (iskustvo)
Употребление: «у том случају» (u tom slučaju), «у сваком случају» (u svakom slučaju) — в любом случае, «у (u) случају (slučaju) пожара» (požara). Отсюда наречие «случајно» (slučajno) — случайно
Употребление: «дати (dati) пример» (primer), «на (na) примеру се (se) боље (bolje) види» (vidi). Ловушка: «примерак» (primerak) — это экземпляр, копия документа, а не пример
Употребление: «у (u) чему (čemu) је (je) разлика (razlika)?», «за разлику од (za razliku od)…» — в отличие от, «нема (Nema) разлике» (razlike). Родственно «разликовати се» (razlikovati se) — отличаться
Управление дательным без предлога: «сличан (sličan) оцу» (ocu) — похож на отца. Русское «похож на» (na) тут не работает. Женское — «слична», беглое «а» (a) пропадает: «слични» (slični)
Употребление: «постоји (postoji) сличност (sličnost) међу (među) њима» (njima), «разлике (razlike) и (i) сличности». Женского рода на согласный, как «вест» (vest) и «ствар» (stvar)
Стоит в самом начале и отделяется запятой. Отделённое запятой вводное за первое место не считается, поэтому короткое безударное слово идёт после него внутри самого предложения: «Као прво (kao prvo), то (to) је (je) прескупо», а не «Као прво (kao prvo) је (je) то (to) прескупо»
Тот же порядок, что у «као прво» (kao prvo): в начале, запятая, дальше целое предложение. Считать можно и без «као» (kao) — «прво (prvo)… друго (drugo)… треће…»
Живёт в двух местах: в начале с запятой («Пре свега (pre svega), хвала (hvala) вам» (vam)) и внутри фразы без неё («Хвала (hvala) вам (vam) пре свега (pre svega) на (na) стрпљењу»). В начале обязательно открывает перечисление
В начале и с запятой: «Осим тога (osim toga), касно (kasno) је» (je). Ловушка: «осим» (osim) с родительным значит «кроме, за (za) исключением» — «сви (Svi) осим (osim) мене» (mene), и второе значение никуда не девается
Вводит побочное замечание, стоит в начале и отделяется запятой: «Узгред (uzgred), звао (zvao) те (te) је (je) брат» (brat). Полная форма — «узгред (uzgred) буди (budi) речено» (rečeno). Ловушка: «успут» (usput) значит «по (po) пути» буквально, а не «кстати»
Работает на две работы. Внутри фразы без запятой значит «в основном»: «углавном (uglavnom) радим од куће» (radim od kuće). В начале с запятой подводит итог, и это уже «в общем»: «Углавном (uglavnom), нисмо (nismo) стигли» (stigli)
В начале и с запятой: «Укратко речено (ukratko rečeno), не (ne) вреди» (vredi). Порядок внутри не меняется — «речено» (rečeno) вторым. Короче то же скажут одним словом «укратко» (ukratko)
В начале и с запятой: «Другим речима (drugim rečima), одустајемо» (odustajemo). Творительный множественного от «реч» (reč), предлога нет — падеж делает всю работу сам
Сербский не превращает прилагательное в существительное так легко, как русский. «Главное, что все живы» — это «главно је (je) да (da) су (su) сви (Svi) живи» (živi), где «је» (je) держит второе место. Как отдельное существительное берут «главна ствар» (glavna stvar) или «оно (Ono) најважније»
В начале с запятой или внутри фразы без неё: «На крају крајева (na kraju krajeva), сами (sami) смо (smo) криви» (krivi). Дословно совпадает с русским слово в слово; короче — просто «на крају» (na kraju)
Союз, а не вводное: запятой сам не отделяется, но придаточное с ним отделяется, если идёт впереди — «Иако (iako) је (je) хладно (hladno), шетамо» (Šetamo), и не отделяется, если сзади — «Шетамо (Šetamo) иако (iako) је (je) хладно» (hladno). Короткое «је» (je) встаёт сразу после «иако» (iako)
Ловушка: сербское «зато» (zato) само по себе значит «поэтому», поэтому русское «зато» (zato) приходится собирать из двух слов. Стоит между частями, запятая перед «али» (ali): «Скупо (skupo) је (je), али зато (ali zato) траје» (traje)
Возражает сказанному целиком, стоит в начале с запятой: «Напротив (naprotiv), било (bilo) је (je) занимљиво» (zanimljivo). Ловушка: «обрнуто» тоже переводится «наоборот», но значит обратный порядок — «уради (uradi) обрнуто»
Требует дательного, и это главная ошибка русскоязычного: «упркос (uprkos) киши» (kiši), «упркос (uprkos) свему» (svemu), «упркос (uprkos) томе (tome) што (što) пада (Pada) киша» (kiša). Русское «несмотря на» (na) тянет винительный, сербское — дательный
Вводное, а не союз: всегда отделяется запятой, и отсчёт второго места начинается после неё — «Међутим (međutim), он (on) је (je) закаснио» (zakasnio), а не «Међутим (međutim) је (je) он (on) закаснио» (zakasnio). Может стоять и внутри: «Он (on) је (je), међутим (međutim), закаснио» (zakasnio)
В начале, с запятой, и почти всегда требует пары «с друге стране» (s druge strane) дальше. Предлог «с» (s) стоит перед согласной, «са» (sa) — перед свистящими и трудными сочетаниями
Вторая половина пары, но живёт и одна — тогда переводится как «впрочем». Буквальный смысл тоже цел: «с друге стране (s druge strane) улице» (ulice) значит «на (na) другой стороне улицы»
Стоит между частями или открывает вторую: «Уморан сам (umoran sam), па ипак (pa ipak) идем» (idem). Одно «ипак» (ipak) значит «всё же» и может встать и первым, и вторым словом: «Ипак (ipak) ћу (ću) доћи» (doći) либо «Доћи (doći) ћу (ću) ипак» (ipak)
В начале и с запятой: «Уместо тога, остали смо код куће» (Umesto toga, ostali smo kod kuće). «Уместо» (umesto) требует родительного: «уместо (umesto) кафе» (kafe), «уместо (umesto) мене» (mene)
Два употребления и два места. Как сказуемое с дательным: «свеједно (svejedno) ми (mi) је» (je) — мне всё равно. Как наречие перед глаголом: «свеједно (svejedno) идем» (idem) — всё равно иду, и запятая тут не нужна
Два употребления. Прямое: «случајно (slučajno) сам (sam) чуо» (čuo) — случайно услышал. Вежливое смягчение вопроса: «да ли случајно знате где јешалтер?» (Da li slučajno znate gde je šalter) — вы случайно не знаете
От «намера» (namera) — намерение, пара к «случајно» (slučajno): «нисам (nisam) намерно» (namerno). Ловушка: русское «специально» в смысле «нарочно» — это «намерно» (namerno), а «специјално» значит «особенно, особого рода»
Сербский повторяет слово через «по» (po), а не через «за» (za): «корак по корак» (korak po korak), «мало (malo) по (po) мало» (malo), «реч (reč) по (po) реч» (reč). Беглое «а» (a): «корак» (korak), но «корака» (koraka)
«Ред» (red) — и порядок, и очередь, поэтому последовательность зовут точнее: «редослед» (redosled). Сербский считает шаги там, где русский говорит о действиях
Требует родительного: «сетио сам (sam) се (se) броја», «не (ne) могу (mogu) да (da) се (se) сетим (setim) имена». Напомнить другому — «подсетити», с приставкой «под-»
Всегда с «се» (se): «предомислио (predomislio) сам (sam) се» (se). «Размислити» — обдумать, «премислити» звучит книжно, а «предомислити се» (predomisliti se) — именно поменять решение
Сербский добавляет глагол там, где русский обходится без него: не «све (Sve) по (po) плану» (planu), а «све иде по плану» (sve ide po planu). «По» (po) тут с формой места
Русский прячет говорящего в безличное «получится», сербский называет его: «ако успем» (ako uspem) — если я справлюсь. Безличный вариант тоже есть: «ако (ako) буде могуће» (moguće)
«Још (još) нисам» (nisam) — ещё не; слово «пока» тут не нужно, а «док» (dok) значит «пока» только в придаточном времени. Женская форма — «још (još) нисам (nisam) одлучила»
Возвратное «се» (se) вместо русского «-лось», и стоит оно на втором месте: «све СЕ променило» (sve se promenilo), а не «све (Sve) променило (promenilo) се» (se)
Пишется слитно и работает как наречие: «кренуло је (je) набоље» (nabolje). Раздельное «на (na) боље» (bolje) появится только если после идёт существительное
Тоже слитно, и с горой не связано никак: «горе» (gore) здесь — хуже, сравнительная степень от «лоше» (loše). Само «нагоре» (nagore) значит ещё и «вверх», и различает контекст
Требует дательного: «ова (ova) кућа (kuća) припада (pripada) мом (mom) брату» (bratu). Принадлежность вещи чаще выражают проще: «ово (ovo) је (je) његово» (njegovo)
От «заједно» (zajedno) — вместе. «Општи» тоже переводится «общий», но в смысле «всеобщий»: «општа болница» (bolnica), «опште (opšte) правило» (pravilo)
Кратность считают словом «пут» (put): «два пута (dva puta) већи» (veći), «три (tri) пута (puta) јефтиније» (jeftinije). «Пут» (put) тут не дорога, а раз
И вопрос собеседнику, и вопрос как дело: «то (to) је (je) питање (pitanje) новца» (novca). «Довести (dovesti) у (u) питање» (pitanje) — поставить под сомнение
Пишется слитно и не склоняется совсем: «двеста (dvesta) динара» (dinara), «са (sa) двеста (dvesta) људи» (ljudi). Раздельное «две (dve) стотине» тоже правильно, но в разговоре обычно звучит «двеста» (dvesta)
Порядковые в сербском ведут себя как прилагательные и склоняются вместе с существительным: «четврти (četvrti) спрат» (sprat), «на (na) четвртом (četvrtom) спрату» (spratu), «четврта (četvrta) врата» (vrata)
«Близу» (blizu) как наречие значит «близко»; предлогом оно требует родительного: «близу (blizu) школе» (škole). Но «около десяти часов» — «око (oko) десет (deset) сати» (sati)
«За» (za) с винительным значит «для»: «ово (ovo) је (je) за (za) тебе» (tebe). С творительным то же «за» (za) значит «позади» (pozadi): «за (za) столом» (stolom)
Стоит при прилагательном и наречии: «врло (vrlo) добро» (dobro). «Много» (mnogo) усиливает глагол — «много (mnogo) волим» (volim); «веома» (veoma) — то же «врло» (vrlo), но книжнее
В настоящем почти всегда безударное и стоит вторым словом: «Јасам ту» (Ja sam tu), «Мисмо код куће» (Mi smo kod kuće). Полное «јесам» — для короткого ответа
«Све» (Sve) — всё, а «сви» (Svi) — все люди. Две буквы, две разные вещи
Как будет «шестнадцать» по-сербски?
От «шест» (šest), но «т» выпадает: шеснаест, а не «шестнаест». Русское «шестнадцать» своё «т» сохраняет — тут языки расходятся
Как выучить набор, а не прочитать его
Да, нет, хорошо, плохо, очень. Служебная мелочь, без которой не собирается ни одна фраза.
Список прочитывается за минуту и забывается за сутки. Работает другое: закрыть перевод, попытаться вспомнить, ошибиться — и вернуться к тем же словам назавтра.
Вспоминать полезнее, чем перечитывать. Закрыть перевод и попытаться вспомнить — сильнее, чем прочитать его ещё десять раз.проверяли много раз
«да» (da), читается «da». Ещё и союз «чтобы»: «хоћу (hoću) да (da) идем» (idem) — «хочу пойти». Неопределённую форму («ићи» (ići)) сербы почти не используют. Это одно из 306 слов набора «базовые слова» — остальные в таблице выше.
Сколько базовых слов нужно знать для начала?
Весь набор на этой странице — 306 слов, но начинать с него целиком не нужно: для начала хватит тех, что понадобятся в ближайшие дни. Брать их лучше по несколько за раз — пять-семь новых за заход.
Есть ли озвучка?
Да, 306 слов на этой странице можно послушать — нажмите на динамик рядом со словом. Звук работает на любом телефоне, и устанавливать для этого ничего не нужно.